Бхаратанатиам је класична индијска плесна форма која има дубоке корене у духовности и традицији, што га чини светом уметничком формом. То није само медиј за забаву, већ и средство за повезивање са божанским.
Историја и порекло
Настао у храмовима Тамил Надуа, Бхаратанатиам се изводио као облик обожавања да би се изразила оданост и испричале приче из хиндуистичке митологије. Плесну форму су практиковали девадаси, који су били посвећени служењу храму и његовим божанствима кроз плес и музику.
Значај
Бхаратанатиам је дубоко испреплетен са духовним и религиозним темама, са замршеним мудрама (гестикулацијама) и абхинаиа (изразима) који се користе за преношење прича о љубави, оданости и митологији. Покрети и гестови у Бхаратанатиаму имају симболички значај, често представљају божанске форме и наративе.
Филозофски елементи
Централно за Бхаратанатиам је концепт бхакти (посвећености) и потрага за духовним просветљењем кроз плес. Плесна форма има за циљ да изазове осећај предаје и јединства са божанским, омогућавајући практичарима и публици да искусе дубоку духовну везу.
Утицај на часове плеса
Бхаратанатиам-ов нагласак на дисциплини, држању и изражавању учинио га је темељним утицајем на часове модерног плеса широм света. Његов холистички приступ плесном образовању, фокусирајући се на физичку технику и емоционално изражавање, пружа вредне лекције за студенте свих стилова плеса.
Континуирана релевантност
Упркос еволуцији током векова, Бхаратанатиам се и даље поштује као облик духовног изражавања и очувања културе. Његова трајна важност у савременом свету је евидентна кроз његову популарност на плесним академијама и инкорпорацију у глобалне извођачке уметности.
Укратко, Бхаратанатиам стоји као света форма уметности која отелотворује богато културно наслеђе и духовну суштину Индије, а такође утиче на ширу плесну заједницу својим безвременским учењима и експресивним приповедањем.