Бхаратанатиам је један од најстаријих и најцењенијих облика класичног плеса у Индији. Његови корени могу се пратити до древних храмова Тамил Надуа, где се обављао као облик обожавања. Ова лепа и експресивна уметничка форма није успела само у свом традиционалном контексту, већ је такође нашла своје место у свету интердисциплинарних уметности.
Порекло Бхаратанатиама
Бхаратанатиам је прожет традицијом и митологијом. Речено је да потиче из небеског плеса Господа Шиве, познатог као Тандава. Ову плесну форму је касније кодификовао мудрац Бхарата Муни у Натја Шастри, свеобухватној расправи о извођачким уметностима.
Током векова, Бхаратанатиам је еволуирао, укључујући елементе музике, ритма и израза. Карактерише га замршен рад ногу, грациозни покрети и емотивно приповедање. Традиционални репертоар укључује комбинацију нритта (чист плес), абхинаиа (експресивна мимика) и нритиа (комбинација ритма и израза).
Бхаратанатиам и интердисциплинарне уметности
Бхаратанатиам је превазишао своје традиционалне границе и почео да се укршта са разним другим облицима уметности, што је довело до концепта интердисциплинарних уметности. Кроз интердисциплинарну сарадњу, Бхаратанатиам је интегрисан са визуелном уметношћу, музиком, позориштем, па чак и технологијом, стварајући динамичну фузију креативности и израза.
Један такав пример је фузија Бхаратанатиама са савременим стиловима плеса, где су традиционални покрети комбиновани са модерном кореографијом и темама. Ово мешање стилова не само да чува суштину Бхаратанатиама, већ такође пружа платформу за уметничко експериментисање и иновације.
Улога Бхаратанатиама у часовима плеса
Бхаратанатиам је стекао популарност на часовима плеса широм света, нудећи студентима јединствену прилику да се уроне у древну уметничку форму, док истовремено усавршавају своју креативност и физичку дисциплину. Часови плеса који укључују Бхаратанатиам пружају свеобухватну обуку о свести о телу, ритму, изражавању и причању прича, чинећи га холистичким обликом уметничког образовања.
Штавише, пракса Бхаратанатиама подстиче културно уважавање и разумевање, омогућавајући студентима да се повежу са богатим наслеђем индијске класичне уметности. Такође промовише дисциплину, фокус и емоционалну интелигенцију, негујући не само плесаче већ и добро заокружене појединце.
У закључку, Бхаратанатиамово укрштање са интердисциплинарном уметношћу нуди сочиво кроз које се може истражити динамична еволуција традиционалних уметничких форми у савременом контексту. Његова интеграција у часове плеса омогућава појединцима да се повежу са богатим културним наслеђем Индије и искусе трансформативну моћ овог древног плесног облика.