Закон о ауторским правима и правима на кореографију су важни аспекти индустрије плеса и перформанса. Овај водич ће истражити варијације и сложеност закона о ауторским правима на кореографију и права повезана са кореографијом.
Разумевање ауторских права и права кореографије
Кореографија, често позната као композиција плесних или покретних секвенци, је облик уметничког изражавања који може бити заштићен законом о ауторским правима. Кореографи имају право да контролишу употребу и репродукцију својих оригиналних кореографских дела. Ова права обично укључују право на извођење, приказивање, репродукцију и дистрибуцију кореографије.
Кореографи могу да региструју своја оригинална дела у Канцеларији за ауторска права САД, пружајући им правну заштиту и могућност да остваре своја права на суду. Међутим, постоје варијације у закону о ауторским правима у кореографији које је неопходно разумети.
Варијације у кореографском закону о ауторским правима
Плесна кореографија против кореографије пантомиме
Једна од варијација у закону о ауторским правима на кореографију је разлика између кореографије плеса и кореографије пантомиме. Закон о ауторским правима посебно дефинише кореографију као композицију и аранжман сродне серије плесних покрета и образаца, док се кореографија пантомиме односи на композицију и аранжман сродне серије гестова и покрета који приказују идеју.
Ова разлика је кључна, јер плесна кореографија има право на заштиту ауторских права, док кореографија пантомиме није. Разумевање ове варијације је од суштинског значаја за кореографе који желе да заштите своја оригинална дела према закону о ауторским правима.
Фиксација и опипљиви медиј изражавања
Друга варијација у закону о ауторском праву на кореографију односи се на фиксирање и опипљиви медиј изражавања. Да би кореографско дело могло да буде заштићено ауторским правом, мора бити фиксирано у опипљивом медију изражавања. То значи да кореографија мора бити снимљена или забележена на начин да се може перципирати, репродуковати или пренети у периоду дужем од пролазног трајања.
Иако овај захтев може изгледати једноставно, процес фиксирања кореографије може варирати у зависности од природе посла и преференција кореографа. Ова варијација у захтеву за фиксирање може утицати на начин на који кореографи приступају заштити својих дела према закону о ауторским правима.
Оригиналност и подела између идеја и израза
Оригиналност је фундаментални аспект закона о ауторским правима, а кореографија није изузетак. Међутим, постоји варијација у закону о ауторским правима на кореографију у вези са поделом идеја-израз. Кореографска дела су заштићена само у мери у којој показују оригиналност и креативност у свом изразу, уместо да штите основну идеју или концепт.
За кореографе је важно да разумеју ову варијацију, јер она прави разлику између заштите специфичног начина на који се идеја изражава кроз кореографију и заштите саме идеје. Ова варијација може имати импликације на обим заштите кореографских дела према закону о ауторским правима.
Закључак
Ауторско право кореографије је сложена и динамична област права интелектуалне својине, са различитим варијацијама које утичу на права и правну заштиту кореографских дела. Разумевање ових варијација је кључно за кореографе и практичаре у индустрији плеса и перформанса како би ефикасно заштитили и спровели своја права. Крећући се кроз сложеност закона о ауторским правима на кореографију, кореографи могу да заштите своје уметничке креације и допринесу живописном пејзажу плеса и перформанса.